Kako ojacati imunitet

– korenasto povrce na vasem meniju

Jesen je vreme kada je nas organizam izlozen na prehlade, viruse i grip. Ali ukoliko konzumiramo vise krenasto povrce, jer to greje nas stomak, poboljsava varenje hrane, a samim tim i jaca nas imunoloski sistem. Zato, svakodnevno jedite sargarepu, koren od magdanos i paskanat.

– djumbir za cirkulaciju

U jesen dobro je da jedete variva od povrca,  koje mozete zaciniti prirodnim biljkama. Zacin od djumbira je odlican, zato sto pred toga sto daje bolji ukus jelu, on poboljsava cirkulaciju, varenje hrane i prociscava disne puteve.

– obrok od zitarice

Zitrice treba da budu zastupljene u ishranu tokom cele godine. Ali u jesen ne mojte da preskacete obroke od zitarica. Ovasne pahulje, laneno seme i integralnu kafeniu rizu. Rizu mozete spremati na vise nacina: kuvana, pecena,  sutlijas….

– Limun, pomorandza, med

Limunada od jecamovog meda je odlican napitak za iskasljanje. U jesenjim danima lako mozete dobiti virozu, a ovaj napitak moze zaista pomoci. Sok od pomorandze, limuna, grejpfruta, mandarine, sve to moze vam pomoci da ojacate imunitet u hladnim danima. Vitamini i minerali kojih ima u svezem vocu i povrcu su bogatstvo za otpornost organizma.

Kako izbeci klopku?

            Imate samo 15 minuta za jelo, shoping, poci do administracije… Nema panike, i dok zurite mozete da jedete zdravo.

Sendvic nije zdrav? Da, ukoliko sadrzi maslac, majonez i salamu. Ukoliko je
pileci, od tune ili kuvane sunke, sa povrcem i sirom – sadrzi najvise 350 kalorija.

Salata nije dovoljna?
Bice ukoliko joj dodate zitarice, polovinu kuvanog jaja, malo tune ili piletinu i maslinovo ulje.

Kuvana jela koje trebate samo zagrejati sadrze previse natrijuma.
Uz tkav obrok pojedite i veliku porciju voca i povrca, da bi neutralizirali natrijum koji u organizmu vezuje vodu.

                                         Zdravi mirisi i ukusi

Persun ima antisepticka svojstva i pomaze da lakse svarimo hranu.

Bosiljak deluje protiv upale i takodje ubrzava varenje hrane.

Paprika sadrzi vitamine, najvise C vitamin, i poboljsava varenje hrane.

Djumbir ublazava teskoce i grceve u stomaku.

MED, nas pravi saveznik!

                         Med moze pobediti bolest, upale, infekcije, bol, nesanicu. Kako pristize zima, med je jedan od najboljih saveznika u borbi protiv svih negativnosti. Med nastaje iz nektra kojeg pcele preradjuju a bran sa cvtova raznih biljaka. Med je najsavrseniji proizvod prirode. On poseduje skoro sve sastojke koje su potrebne nasem organizmu. Nektar iz cvetova je osnovni izvor ugljanih hidrata, koji zatim pcele preradjuju u fruktozu i glikozu. Med poboljsava rad mozga, jca imunuloski sistem i ima antibakterijski uticaj i spolja i iznutra. Takodje pomaze nasem telu da ozdravli. Mnogo od biljnih sastojaka koje med poseduje jacaju nas imunoloski sistem i uticu na nas da da budemo otporniji na razne bolesti. Bogat je raznim vitaminima i mineralima, koji su neophodni u ocuvanju naseg zdravlja. Tu su gvozdje, cink, kalcijum, fosfor, kalijum, bakar, magnezijum, mangan, hrom i selen. Prema tome, sadrzi amino kiseline nepohodne za nas zivot. Surovi med sadrzi i enzime, a oni su odgovorni za regeneraciju i za zdrave KLETKE, za apsorbiranje hrane i za sve bioloske procese u nasem telu. Cesto se postavlja pitanje jeli normalno da med kristalizira? Odgovor je svakako potvrdan. Pravi med tokom vremena kristalizuje i po tome se razlikuje od raznih falsifikata i niskokvalitetnog meda. Kada se med koristi za zasladjivanje toplih napitaka, kao sto je caj, treba pricekati da se caj ohladi na normalnu teperaturu, da nebi med izgubio svoja lekovita svojstva.

Lekovita svojstva meda

Bagremov cvet

Bagremov med u caj od kamlice dobar je za lecenje vrtoglavice, nesanice i za klimaktericne tegobe. Med u caj od sipka preporucuje se u lecenju bolesti povezane sa bubrezima i mocne puteve. Lipov med u casi sa mlekom pomaze u slucajevima prehlade. Za lecenje bolesti srca treba se konzumirati livadji med rastvoren u casi vode, kojoj se dodaje limun. Kad je u pitanju lecenje bronhitisa i kaslja, treba piti toplo mleko, u kojemu je rastvorena solidna kolicina meda. U jacanju imuniteta i poboljsanja organizma, potrebno je svako jutro na prazan stomak da jedete med i to po jednu solju od kafe. Pri tome med treba da se sto duze u usta, pa nakon toga progutati. Na taj nacin lekovite materije brze i lakse stizu do krvi.

                                        Propolis

Propolis nastaje iz mesavine biljnih materijala koje pcele skupljaju. Propolis u sebi sadrzi oko 200 sastojka, a najvazniji je cvetni prah, vosak, smola, biljni balsam, esencijalna ulja, oligoelementi i vitamini. Propolis se upotrebljava za lecenje raznih bolesti, i to najcesce virusne, bakterijske igabicna obljenja i pripada porodici antibiotika. Dobre efekte pokazuje kod organa za disanje, pradentoze , opekline, akne, infekcije creva. Primenjuje se u kozmetici zbog mocnog regeneriranje tkiva.

Ostanite fit i zimi

                             Zimsko debljanje, nije mit jer vise ljudi tokom zime dobijaju koji kilogram vise. Neki naucnici veruju da smo genetski programirani da se debljamo kad je napolju hladno. Masti su odlican izolator i cuvaju telesnu toplinu. Ali uz malo truda mozete ostati fit i u formi da docekate prolece. Postoje mnogi krivci za zimske kilograme, ali je hladnoca na prvom mestu. Kad se temperatura smanji, veci deo vremena ljudi provode u zatvorenim prostorijama i manje se krecu. Nas metabolizam onda usporava, pa zato nije cudno sto kilogrami rastu. Tokom zime smo manje izlozeni suncu, a onda i raspolozenje opada. Kako bi se izborili sa svim ovim , mnogo ljude posezu za cokoladu, secer i kolace.  
              Kako protiv kilograme? Uhvatite malo sunca Izadjite napolju cak i ako je jhladno. Svez vazduh, narocito ako je suncev dan ce vam donete mnogo koristi. Toplo se obucite, a ukoliko pada sneg, igrajte se napolju sa decom. Suncva svetlost osvezice vas mozak, poboljsat ce vam raspolozenje i lakse ce vam biti da se odreknete slatkisa. Nedostatak sunceve svetlosti znaci i manje izlucivanje sarotonina, hormon srece i dobrog raspolozenja. Zbog toga mnogi se posegnuti za cokoladom da bi se osecalji bolje i da pobede zimsku monotoniju.           Budite aktivni Vezbanje i pokret su najbolje oruzje protiv kilograme. Energican trening isto tako blagotvorno deluje na nas metabolizam. Zato idite vezbajte, vezbajte aerobik barem tri puta nedeljno i to neka postane vasa rutina. Probudite i ojacajte vase misice. Radite vezbeza noge i bedra, ali nemojte zaboraviti stomak i ledja. Ukoliko steknete naviku za vezbanje i ostate dosledni, ne morate se bojati viska kilograma.                                                        Pazljivo sa alkoholom Alkohol sadrzi prazne kalorije koje usporavaju metabolizam. Zato ga oogranicite na jednu casu vina dnevno.             Jedite pametno Da dobro jedete ne znaci prejedete pireom, sunkom i sl. To znaci da treba da pronadjete ukusnu hranu koja ima manje kalorija, kao sto su bokula , kelj, articoka, koje ukoliko se sprme na pravi nacin, mogu bitiveoma ukusne. Uzmite u obzir da zimsko vreme, narocito pre praznika, izobiljuju sa kolacima, i zato ih sigurno necete moci u celosti izbeci. Dozvolite si i to, ali imajte meru. Ukoliko se pridrzavate ovih saveta, mozda ovaj put necete morati da se izlazete dijeti.

Kako poboljsati vid?

                   Oci su jedan od najosetljivijh organa, kojima je neophodno
posvetiti posebnu paznju. Na srecu na jedan deo bolesti oka
moze se delovati i sa pravovremenom suplementacijom se
moze spreciti njihovo pojavljivanje ili pak spreciti progresiju
ukoliko su vec nastale.

Mnogo spoljasnih faktora kao sto su UV zraci, slobodni radikali ,
elektro smog sa monitora, stres i mnostvo drugih kojima smo svakodnevno
izlozeni stetno uticu na funkcije oka. Naocare za sunce i kapi koje cesto
koristimo nisu dovoljne. Neophodan je unos materija koje preko nas krvotok
stizu i deluju u pravcu zastite ociju.

       LUTEIN je jedinjenje koje propada grupi karotenoida. On se raspredeljuje
kroz celo tkivo naseg oka, a narocito u zutoj damci mreznjace i u ocne lece.
Njegova uloga je znacajna u pravcu zastite od stetnih uticaja slobodnih radikala,
pre svega toksicnih peroksidativne reakcije na lipidnu membranu. U zadnje vreme
je sve vise zastupljena bolest zamucenje ocne lece – katarakta. Veci deo takvih
pacijenata zavrsavaju sa operativnim tretmanom zamenom lece. U ovom
pravcu vise naucnih studija dokazuju pozitivnu ulogu luteina u njezinom sprecavanju
i tretiranje, a samim tim i sprecavanje ili prolongiranje operativnog tretman
katarakte. Takodje, naucno dokazana je i uticaj luteina u tretmanu molekularne
degeneracije. Savremen nacin zivota je cesto povezan sa ostecenjem ociju i
probleme sa vidom koji se javljaju zbog svakodnevnog posla uz kompjuter.
Lutein je odlican u zastiti od stetnih uticaja elektrosmoga na nase oci.

             Prirodan izvor LUTEINA su neki bilnji produkti kao: spanac, kupus,
zeleni pasulj, mango, papaja. Medjutim zbog njegovog esencijanog znacaja
u ocuvanju zdravlja ociju, u odedjenim situacijama dobro je da se unese
preko suplementacije sa proizvodima koji ga sadrze. Narocito je potreban
osobama koji postojano rade ispred kompjutera ili mnogo gledaju televiziju,
osobama na strogoj dijeti, osobe koje imaju naslednu bolest ociju u porodici,
osobama sa kataraktom i oslabljeni vid, ali se preporucuje i svim onima koji
vode racuna o zdravlju svojih ociju.
Kombianacija luteina sa drugim antioksidantnim sastojcima – zeaksantin,
vitamin C, vitamin A i ekstrakt od borovnice uticu da veoma efektivno dluje
u resavanju probleme ociju.

Neslana hrana podmladjuje

Pored toga sto utice na povecanje krvnog pritiska, veca kolicina natrijuma, tvrde naucnici, moze ubrzati i pojavu raka zeluca. Resenje je jednostavno: smajite unos soli u organizam, plaknite slane produkte (sardine i tune u konzervi), zatim ih dobro ocedite. Ukoliko mozete da merite i da se drzite granice od 1,6 mg natrijuma dnevno (pozeljno je i manje), osecali bi se i bili mladji za 2,8 godine.

             Nana- zacin za pica, slatkise i za slana jela

U srednjoevropskoj kuhnji ne igra veliku ulogu. U Engleskoj i u Americi sa njime se zacinjuju ovosni kokteli i sokovi, vocne salate, grasak i sargarepa, caj i kakao. Najpoznatija upotreba je za poznati anglosaksonski mintsos, koji se sluzi uz jagnjece i telece meso, uz pastete, sa zeleima i sa jelima od ribe. Kod nas se upotrebljava kao zacin za pasulj. Ulje iz nana sluzi za aromatiziranje likera, slatkisa, paste za zubei lekova. Za slicne namene se koristi i esencija iz nana(ulje u alkoholni rastvor).

Gljiva-“Shiitake – Lentinula edodes “

    Japanske gjive sa izvnrednim i prefinjen i bogat ukus, bogata proteinima,

vitaminima, aminokiseline, dieteskih vlakana i minerala. Poseduje veliku

nutritivnu vrednost, a malo kalorija. Medicinske osobine reflktuju se u

antikancerogenim i antivirusnim efektima su rezultat polisaharida Lentinan.

Lentinan inicira proizvodnju Interferona (supstance sa antivirusnim dejstvom)

i aktiviranje na T-killer i T-Hlper kletke stitne zlezde.

Kao rezultat delovanja aminokiseline Eritadena ima veliko antilipidno dejstvo.

                     Ko sve jede shiitake?

Zdravi ljudi, da bi ostali zdravi!
Bolesni da bi ozdravili!
Mladi da budu jaci!
Stari da bili vitalni!
Sportisti, za postizanje vrhnskih rezultata!

Zasto da jedemo shiitake?

Pomazu u reguliranju metabolizma, poboljsavaju krvnu sliku i

cirkulaciju krvi.

Povecavaju izbacivanje otrova iz organizma
Povecavaju imunitet
Jacaju organizam nakon hiruskih intervencija, hemo i radio terapije

               Kako se koristi shiitake?

Shiitake gljiva sveza, przena, varena, dinstana, pohovana, pecena……

Shiitake dehidrirana na nisku temperaturu i granulirana pecurka se dodaje

u jogurt, sve supe, corbe, salate, testenine, u sosevima, meso, pa cak i u deserte.

Dodaje se u  gotovu hranu.

Bundevom do boljeg imuniteta

Bundeva sadrzi vecu kolicinu betakarotina, izobilje drugih antioksidanti,
vitamine C i E, nekoliko vaznih aminokiselina i minerala, posebno kalijum i cink, koji zajedno imaju posebnu ulogu uborbi protiv slobodne radikale i u povecanju celokupnog imuniteta naseg organizma. Zato lekovite sastojke bundeve stite organizam od razlicnih tipova alergije i infekcije.  Posebno je vazno u jesenjem i zimskom periodu, od artritisa pa do zaboljenja srca i krvotoka (arterioskleroze i srcanog udara).
Zbog pomenutih sastojaka, bundeva smanjuje holesterol u krvi i stiti od razl-
citih kancerogenih oboljenja. u borbi protiv slobodnih radikala i povecanje imu-niteta posebno je jefikasna redovna i permanentna upotreba hladno cedjenog ulja iz semenke bundeve,  kao i konzumiranje jela od bundeve kao dopunu za redovnu ishranu.

TRIKOVI, kako ostati mlad i zdrav?

        Najbolji izvor proteina – riba

Ribe, naorcito one velike (tuna i losos), bogte su sa omega-3, najzdravijom masnocom koja je potrebna mozgu i krvotoku. Dnevno konzumiranje 35 gr. ribe ( to je 1/4 normalnog obroka) smanjuje opasnost od srcanog udara za 50%. Nemojte se pravdati visikim cenama ribe, omega-3 sadrze sve plave ribe, takodje i sardina.

Najkoristan mineral – magezijum

Zene koje dnevno uzimaju optimalnu dozu magnezijuma, 350 miligrama, mogu mnogo vise da vezbaju ( treba im mnogo manje vazduha i imaju manje srcano opterecenje ) od onih koji uzimaju polovinu od te doze, pokazuju sva istrazivanja. Magnezijum daje dopunsku energiju i omogucuje da se lakse podnese svaka fizicka aktivnost. Kako doci do magnezijuma? Ima ga u povrcu, zitne klice, i razume se u vitaminske tablte.

      Najbolje ulje – laneno

Bogato je sa omega-3, ovo ulje je antioksidans i deluje antikancerogeno. Jedno kanadsko istrazivnje sa pocetka ovoga veka pokazalo je da redovno uzimanje umerene dnevne doze smanjuje holesterol za 18 %. A kolika je umerena doza? Jedna kasika dnevno, kao dodatak u spremljenom ili izmesana u jogurt.

Hrana koske cuva

Maslinovo ulje najverojatnije je najpoznato po tome da je zdravo za srce, da
smanjuje rizik od pojave raka dojke, da poboljsva kozu i kosu. Tim spanskih eksperata ga preporucuju za jacanje kosti.

Prilikom istrazivanja su ispitani 127 muskaraca na uzrast od 55 – 80 god. Oni koji su jeli mediteransku hranu obogacenu maslinovim uljem pokazali su visoki nivo osteokalcina ukrvi.

,,Uzimanje maslinovog ulja moze delovati i preventivno u sprecavanju osteoporoze” izjavio je vodeci autor studije d-r Hose Manuel Fernandes – Real. Po njemu, ovo je prvo ispitivanje koje dokazuje da maslinovo ulje cuva koske i to preko krvnih markera.  Pretodna ispitivanja su pokazala da maslinovo ulje pomaze preventivno protiv osteoporoze posto je bolest manje napadala mediteranske zemlje za razliku od ostatka Evrope. To sto svetski eksperti preporucuju cesce konzumiranje maslinovog ulja ne znaci da ga zamenimo vodom vec samo da ga cesce unosimo u ishranu.

,,Maslinovo ulje ne nadoknadjuje kalcium i vitamin D”,  kaze d-r Kit Tomas Ajub, profesor amerikanskog medicinskog fakulteta. Ali, kako on objasnjava, ukoliko uspemo da unesemo sve tri istovremeno, onda je sigurno da cemo imati zdrave kosti.

dodatni produkti

                        – Soja, produkti od soje bogati sa proteinima preporucuju se za povecanje kalvcijuma. Prosecna odrasla osoba dnevno treba da unosi oko 1.000 mg. od ovog esencijalnog nutrijenta. Solja za kafu puna sojinih zrna sadrzi 261 mg. kalcijuma i 108 mg. magnezijuma.

– masnija riba, vitamin D pomaze za lakse upijanja kalcijuma, pa zato jedna mala porcija lososa dnevno odlicno ce delovati na nase kosti. Odraslim osobama vitamin D potreban je oko 600 internacionalne jedinice (IU) dnevno, a jedna porcija lososa sadrzi 450 IU, dok konzerva tune 70 IU.

                                                              – banane, ovo tropsko voce poznato kao zlatni rudnik za kalijum, no cesto ga nemozte naci na lsti za zdrave kosti, mada 422 mg. kalijuma nije kolicina koja se treba ignrirati.

– krompir, ispitivanja su pokazala ishrana bogata kalijumom moze nadomestitinedostatak kalcijuma. Proscna odrasla osoba ima potrebu od 4.700 mg. kalijuma na dan. Jedan krompir srednje velicine ima 542 mg.

     – bademi, jatkasti plodovi su slicni kao i maslinovo ulje. Saka badema moze sadrzati do 80 mg. kalcijuma i 80 mg. magnezijuma, sto je isto tako vazno za jacanje kostiju. Odraslim osobama potrebno im je od 300 do 400 mg. na dan.